|
Рад се бави проучавањем књижевних дела која тематизују судбину Геновеве од Брабанта у хрватској, српској и бугарској књижевности. Реч је о јунакињи средњовековне немачке легенде, која врло брзо по свом настанку стиче велику популарност широм Европе. С тим у вези, рад отпочиње приказом генезе легенде кроз књижевне жанрове и најзначајније књижевне врсте које су заслужне за њено распрострањивање од времена настанка (XV век) до почетка XIX века и појављивања дела Кристофа фон Шмида „Геновева. Једна од најлепших и најдирљивијих прича из давнина, поново испричана за све добре људе, а посебно за мајке децу“ (ориг. „Genovefa. Eine der schönsten und rührendsten Geschichten des Alterthums, neuerzählt für alle gute Menschen besonders für Mütter und Kinder“). Рад затим настоји да прикаже сва књижевна дела која на хрватском, српском и бугарском говорном подручју тематизују Геновевину судбину, посвећујући највише пажње оним текстовима чија је детаљна анализа изостала из досадашњих истраживања на ову тему. У том смислу, посебно се издвајају поглавље посвећено драмском тексту „Геновеве“ оца Едуарда, насталом међу бугарским католицима и оно у коме се испитују непосредни предлошци и упоредо сагледавају елементи културног трансфера Шмидове „Геновеве“ у њеним преводима на хрватски (1846), српски (1852) и бугарски језик.
|
